"ТРАГ У ПРОСТОРУ" - Тајне буковског брда (емисија РТС)

Објављено је 07.05.2012.

Буково има ту привилегију, кажу они којима су свитања најдражи део дана, да прво буде сунцем обасјано, па тек следе друга брда и узвишице изнад Неготина.

Емисија РТС
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански

То брдо од сунца златно, од грожђа црно, бременито, основ је претпоставке дуге традиције гајења винове лозе у Неготинској крајини. О томе говоре бројни археолошки налази, а један податак из 1790. године, из времена аустријских окупационих власти, каже да је на име пореза на приход од винове лозе убрано 10.000 форинти, што је у поређењу са порезом за остале привредне активности, доказ да је у неготинској крајини виноградарство било у то време најзначајније занимање.

Појава филоксере и пламењаче 1890. године у Крајини било је велики удар на тадашњу привреду. У тражењу спаса за виноградарство отворена је школа за винодеље и воћаре 1887. године при манастиру Буково крај Неготина.

Након четири године од оснивања школу је преузело Министарство народне привреде кнежевине Србије. Ђаци су долазили и одлазили, али је Пољопривредна школа на Буковском брду увек остајала друго име за струку у области воћарства, ратарства, повртарства, сточарства и, изнад свега, виноградарства.

Њено посебно обележје је била винарија и вина од којих је и данас најпознатија буковска црна тамјаника. Данас, уз мале површине код приватних виноградата, црна тамјаника се гаји на 3 хектара у Попљопривредној школи "Рајко Боснић" и на око 2 хектара у манастиру Буково.

Димитријо Сине (На Хармоника) - Мартин Јефремов

Savremeni uzgoj borovnice na Kosmaju - U nasem ataru 392

Mati Teodora o ocu Tadeju 1/5

Proglas „Za bolju Srbiju“ – 650 intelektualaca uz Vučića

Објављено је 26.03.2017.

Oko 650 intelektualaca, umetnika, sportista i javnih ličnosti potpisalo je Proglas podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, navodeći da svojim imenom, znanjem i rezultatima stoje uz njegovu kandidaturu, spremni da se sa njim bore za bolju Srbiju.

Радован Дамјановић ''ИЗВЈЕШЋАЈ СА ВИМБЛЈЕНДОНА'' (11.07.7526.)

Објављено је 13.07.2017.

http://www.radioserbona.rs - ''Људи ништа не знају'' бр.39.
Аутор и водитељ: проф Радован Дамјановић
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић

Залазак Европе се већ одиграо - Протојереј Андреј Ткачов

MUŠMULA LEKOVITO VOĆE! LEK ZA IMPOTENCIJU I MNOGE BOLESTI !!!

SAVETI: Vezivanje paradajza i skidanje zaperaka

Објављено је 30.06.2017.

Pravilno gajenje paradajza ne znači samo da zasadite biljku i da je povremeno zalivate. Da bi plod neke biljke bio zdrav i pun ukusa, morate voditi malo više računa o njegovom razvoju. Morate znati kako da ga pravilno vezujete, zakidate, zalivate i da pravovremeno zaštitite paradajz. Zato saznajte nekoliko korisnih saveta kako da to uradite bez imalo muke, a da dobijete rezultate kojima ćete biti zadovoljni.

10 zlatnih pravila za zalivanje biljaka tokom letnjih meseci

Објављено је 07.07.2017.

Tokom letnjih meseci biljkama je potrebno mnogo vode da bi preživele visoke temperature. Međutim, mnogi od nas greše kada misle da će zalivanjem biljaka i cveća u neograničenim količinama njih zaštititi od vrućine. Da bismo razjasnili nedoumice 

LEŽIMO NA BLAGU, A I NE ZNAMO: U Srbiji raste na svakom koraku, a stranc...

Објављено је 11.07.2017.

Beli tartuf ili drugačije kuhinjski dijamant je vrsta pečurke čija cena dostiže od 2.000 do 8.000 evra po kilogramu. I upravo zemlja Srbija leži na tim belim dijamantima.

Слике из Звижда (лето 2017) , 2

..

Део Велике магаѕе

..

..

Љуштење рена

,,

Рендање рена

,,

Обад

,,

обад улетео у терасу и пао...

,,

крушка караманка...

,,

Велика магаѕа. Опет то исто, мало другачије

,,

Кућа Лукића...

,,

Смоква

-

Јела

..

Залазак и барјак

.

.

Капија

  = Слике Бранке Веддер

Слике из Звижда (лето 2017) , 1

..

..

..

..

..

.

.

..

..

..

..  Фотографије Бранке Веддер... (део)

Шта је нарочито важно на почетку духовног живота

GANGAM STYLE

Srpskim turistima rastavljaju kola na granici zbog slanine! | Moj Balkan

TRESE SE SRBIJA! Tek sad posle toliko godina OTKRIVENA ŠOKANTNA dugo čuv...

Објављено је 08.07.2017.

Dobrodošli na YouTube kanal Saznajte Pre Svih.
Na ovom kanalu ste u prilici da pronađete teme od igle do lokomotive. Trudićemo se da redovno objavljujemo nove klipove iz svih sfera života. Kanal koji se trudi da bude ispred svih i drugačiji od ostalih.
Predlažemo vam da se pretplatite na naš YouTube kanal kako biste u svakom trenutku imali uvid i dobijali obaveštenja o novim aktivnostima tj novim postavljenim klipovima.

Свака власт је у Бога

Објављено је 10.07.2017.

Отац Тадеј

Starac Tadej-Besjeda o Presvetoj Bogorodici

Говор слика...

...

ВИЛИН КОЊИЦ. Фотографија Бранке Веддер, снимљена у Звижду

..
Фотографије, ако су убедљиве, вреде много.
Нису све фотографије увек ефектне. Не волим кад фотографија има у дну и датум настанка, али једнога дана, и то може бити предност, у односу на сећање човека. У свету има небројено слика, колико и песка, атома, можда и више? Све снимљене фотографије не могу бити публиковане, доступне свима. Из више разлога. Али, неке нађу пут, као опачи и пожутели лист јова, на таласима Пека. Дунав има сасвим непознате и ванредне шумске притоке у североисточној Србији. Кад бацим каменчић у вир, кругови се шире све до Цариграда. Можда и до Саргаског мора? Некада, док није подигнута хидроцентрала у Ђердапу, змијасте рибе су долазиле до лагуна и отока крај нашег салаша у Лакомици, а данас кркуше, док стојим у виру, сасвим слободно грицкају камење балаво од алги, маховине, и моја колена. Део моје мртве коже...Чувени математичар Мика Алас, написао је роман о јегуљи: и ја бих написао мемоаре о својој младости и одрастању, баш овде у овом царству, оличеном на фотографијама Бранке Веддер, -написао би их, да у овој земљи има друкчијих издавача...

..

Ја, одевен у костим овог зеленог лишћа

..
Ови велики листови имају величину стварну  једне трећине човечијег тела! Некада је тога биља било само у горњим планинским токовима Пека, а, ево, последњих година, тога има и у Лакомици!! (Доњи Звижд)

....

..
Некада, у ово време (око Петровдана), овуда је и дрвеће и ливаде било фризирано. Фризери су били - стока, краве, овце, свиње, дивље птице - много плашљивије него данас; коза није било; декретима су десетковане. Ни ове крупнолистасте флоре; сада је зацарила павит, бела лоза како овде кажу, и нека прашумска лоза; биљне сорте којима природа покушава да се брани, да се носи са пластиком и другим отпадом...
     Наместо ишчезлог Српачког јаза, нашег речног острва, појавили су се други облици у оквиру уобичајеног тока реке; помало дивљи, амазонски, данас; некад је само бујна ракита, павит, и купина на нашем острву подсећала на Амазонске рајеве. Са северне стране нашег речног острва био је дубок и рибовит вир; са јужне стране плитка отока, лагуна по чијем су муљевитом и провидном дну речне шкољке цртале своје путеве. Дуго нисам видео споменуте речне шкољке (годинама). Тај рај су употпуњавале свиње, кокошке на салашу, дудови бели, црни сури, вишње, и крушка илињача крај бреста који је парао небо; ораси; белошљиве и шљиве ранке; водомори који ниско пролећу над водом, шарени ћубасти пупавци; а предвече ласте које су се купале у некој врсти такмичења. Летеле су ниско над водом, са радосном циликом се рушиле у њу; док су брегунице предвече предварале пусте спрудове или стрмо одсечене обале у неку врсту изузетних концертних простора... Где је тај ведри, широки, богати и једноставни свет? Потонуо? Нестао?

..

Само што се није срушила. Једна од помоћних зграда пок. Јовице Девиног, крај друма.  умро пре више од седам деценија. Дошли су други и то наследили. Крај пута, у Мишљеновцу, Београд - Кучево

..
Ето, та кућа која само што се није срушила, ухваћена погледом Г-ђе Бранке Веддер, симбол је онога о чему говорим. И више од тога. Много тога постоји још само у руинама сећања - нећу поправљати, вероватно је преоштро речено. Али вероватно има још стравичнијих призора широм Србије?  Фотографије су убедљивије, у сведочењу, од... Да не досољавам више. Можда су најбоље фотографије, рецимо, овог дана, остале у мраку складишта албума, бескрајних дворана слика?

Lečenje pijavicama

Објављено је 28.09.2016.

Autori:
Kristina Novaković,
Miloš
Miljković,
Aleksandar Pivljanin

Montaža:
Kosta Babić

ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE VINČA

Објављено је 06.09.2015.

Vinči s poštovanjem;Ljiljana,Dragan i Kosta 1998.god

Znakovi koji upućuju da srećete veliku sudbinsku ljubav

Објављено је 01.02.2017.

Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju proizvodi vibracije o kojima pjesnici pišu i ispoljavaju nevjerojatnu magičnost.
Ponekad se događa da u trenutku kad se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.

Ne požurujte stvari, sve će se dogoditi kada treba!

Објављено је 09.04.2017.

Sve u životu doista ima svoje vrijeme. Vjerojatno je sav problem u tome što mi to ne možemo prihvatiti i biti dovoljno strpljivi, što vrijeme u našem umu ne može se uvijek prilagoditi vremenu u stvarnosti.

Videozapis Drankin Song od izvođača Kevin MacLeod licenciran je licencom Creative Commons Attribution (https://creativecommons.org/licenses/...)
Izvor: http://incompetech.com/music/royalty-...
Izvođač: http://incompetech.com/

foto: pixabay.com
tekst: savjetnikuspjeha.com
preuzeto:atma.hr
a/v: trecadimenzija.com

• Категорија

  • Људи и блогови

NAJLEKOVITIJA BILJKA NA SVETU: U Srbiji raste kao korov, a nećete verova...

Објављено је 20.06.2017.

NOVO OTKRIĆE KOJE ĆE ŠOKIRATI BALKAN - Tito i partija su izmislili većin...

POGLEDAJTE! OD OVE MOLITVE ĐAVOLI DRHTE!

Ако Црква ћути - Старац Пајсије светогорац

NOVE TENZIJE U BIH! - RS KRENULA U NEZAVISNOST: Dodik zabranio bosnjacki...

Putarina - plaćanje - stranci (izabrani članak)

Ovako "Putevi Srbije" varaju strance na putarini
B. Anđelić | 26. 04. 2014 - 20:19h| Komentara: 148„Putevi Srbije“ na naplatnim rampama naplaćuju skuplju putarinu strancima nego domaćim vozačima.Putarine za domaća i strana vozila izjednačene su pre pet godina odlukom Vlade Srbije. U praksi je, međutim, drugačije. Na naplatnoj rampi na autoputu Beograd - Novi Sad istaknuta je tabla sa cenovnikom za domaća i strana vozila. Po kategorijama, a ima ih četiri, u jednoj koloni su iznosi u evrima za strana, a u drugoj u dinarima za domaća vozila.
Kada se iznos u evrima preračuna u dinare, on bi trebalo da bude bar približan ceni za domaća vozila. Kod „Puteva Srbije“ računica izgleda drugačije. Za domaća putnička vozila putarina je 240 dinara a za strance 2,5 evra. Kada se ta dva iznosa uporede, ispada da su „Putevi“ cenu izračunavali po kursu od svega 96 dinara, zbog čega stranac plaća 60 dinara više od domaćeg vozača.
Za svaku od kategorija vozila primenjen je drugi kurs. Za vozila sa prikolicom evro računaju po ceni od 100 dinara, autobusima 109, a teretnjacima 113,6 dinara.
U „Putevima Srbije“ kažu da je cenovnik odobrila Vlada 8. februara 2014. Evro je obračunat, kako navode, po kursu od 116,03 dinara i važi za sve kategorije. Do razlike dolazi jer zaokružuju decimale i tako prave prostor za veću cenu.
- Putarina za putnička vozila na relaciji Beograd - Batočina je 350 dinara. Da bi se dobila cena u evrima, taj iznos se deli sa 116,03 i dobija se 3,0163 evra. Kada imamo 0,01 zaokružujemo na 0,50 evra. Tako se i iznos od 3,0163 zaokružuje na 3,50 evra - kažu u „Putevima“ i dodaju da je putarina ista za sve, a da stranci mogu da biraju u kojoj će valuti da plate.
Razlika koja nastaje zaokruživanjem nije zanemarljiva. Prelaz Horgoš godišnje pređe oko pet milion putnika. Ako je od toga tek 100.000 stranih vozila, „Putevi“ samo na deonici Beograd - Novi Sad, na matematici zaokruživanja mogu da zarade 6.000.000 dinara.

        (faksimil članka publikovan u "Blicu")

        Par probranih komentara čitalaca uz ovaj članak

      ~Bojan : To vam je i u inostranstvu, narocito u Makedoniji. Jeftinije je placati u denarima, nego u evrima. - 2016-11-08 10:51
~Milica : Ja sam zgrozena nasim putevima. Rupa svuda. Pre neki dan dobro nisam izgubila tocak usled ogromne rupe na putu u koju sam zagazila, jer sam kasno videla. SRAMOTA, a putarine su skupe. Pa gde su te pare, ako se putevi ne sredjuju?  2014-06-17 13:54
~Milovan : Ne znam što se toliko brinete za strane vozače. I u Hrvatskoj je kurs kune na naplatnim rampama znatno nepovoljniji nego u bankama. Mene više brine što nas, domaće vozače, pljačkaju i maltretiraju. Taj sistem sa naplatnim rampama je odavno prevaziđen. U vreme odmora svaki dan javljaju kolike ...

~Auslnder : Naj tuznije je kad stignete na naplatnu rampu u gluvo doba noci,nemate dinare a sluzbenik po zakonu ne moze da naplati putarinu u evrima.Naj bliza benzinska pumpa je udaljena kilometrima i,naravno,menjacnica NE RADI?!?!  2014-04-27 10:01 | Rejting: 100%
~Boro ka ~Gandra: U Svajcarskoj kamioni placaju putarinu za svaki metar predjenog puta racunajuci i onaj u krugu firme, upisu ti kilometre na satu kada ulazis u CH i opet na izlasku izracunaju i naplate, nebitno da li si vozio autoputem ili makadamom i to nesto malo manje od 90 centi po km pa ako imas 2-3 ... 


~Pera ka ~bojan: Da li si ti ikada izasao iz zemlje? Navedi mi jednu zemlju koja ima razlicite cene za domace i strane kupce a da nije Kuba ili Severna Koreja.
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.2014-04-27 09:21 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1
~Pera ka ~dz: Ovo jednostavno nije istina. Moze se platiti i u evrima i karticom. Koristite karticu ljudi. Ali istina je da je kurs razlicit i da matrica ne kosta jednako u evrima ako se kupuje na Horgosu ili na austrijskoj granici.
2014-04-27 09:20 | Rejting: 75%OdgovorOcena: -1 +1
~Pera ka ~NN: Nisam znao da jos uvek ima ljudi koji putuju u inostranstvo bez kreditne kartice. Kakve menjacnice, kakvi bakraci. Sto me briga koja je lokalna valuta. Platim karticom a moja banka mi to promeni po regularnom kursu. Tako i na autoputu gde postoji naplata.
2014-04-27 09:15 | Rejting: 60%OdgovorOcena: -1 +1
~Miki-70 ka ~dz: Ne lupaj! U Madjarskoj su vinjete!
2014-04-27 09:03 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1
~Miki-70 ka ~Aleksandar: Cim se iz Hrvatske udje u Srbiju preko Bajakova,mozes i vezanih ociju znati gde si! Mislim da nikada necu imati kamen u bubregu!
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.

~Pera-lozac : Svi imaju mogucnost da u menjacnicama kupe dinare i izbegnu trtosak konverzije. neko pominje bolje puteve u malim evropskim zemljama. Pogledajte Hrvatsku i njene cene putarina pa ce vam biti jasnije. Nije isto Austrija i slovenija sa 150 200 km i Srbija sa 500 600 km. U Francuskoj od Meca do ... Proširi sve