...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 14. јул 2017.

"ТРАГ У ПРОСТОРУ" - Тајне буковског брда (емисија РТС)





Објављено је 07.05.2012.
Буково има ту привилегију, кажу они којима су свитања најдражи део дана, да прво буде сунцем обасјано, па тек следе друга брда и узвишице изнад Неготина.

Емисија РТС
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Божидар Лос
Монтажер: Светлана Црњански

То брдо од сунца златно, од грожђа црно, бременито, основ је претпоставке дуге традиције гајења винове лозе у Неготинској крајини. О томе говоре бројни археолошки налази, а један податак из 1790. године, из времена аустријских окупационих власти, каже да је на име пореза на приход од винове лозе убрано 10.000 форинти, што је у поређењу са порезом за остале привредне активности, доказ да је у неготинској крајини виноградарство било у то време најзначајније занимање.

Појава филоксере и пламењаче 1890. године у Крајини било је велики удар на тадашњу привреду. У тражењу спаса за виноградарство отворена је школа за винодеље и воћаре 1887. године при манастиру Буково крај Неготина.

Након четири године од оснивања школу је преузело Министарство народне привреде кнежевине Србије. Ђаци су долазили и одлазили, али је Пољопривредна школа на Буковском брду увек остајала друго име за струку у области воћарства, ратарства, повртарства, сточарства и, изнад свега, виноградарства.

Њено посебно обележје је била винарија и вина од којих је и данас најпознатија буковска црна тамјаника. Данас, уз мале површине код приватних виноградата, црна тамјаника се гаји на 3 хектара у Попљопривредној школи "Рајко Боснић" и на око 2 хектара у манастиру Буково.

Нема коментара:

Постави коментар

Популарни постови