Сазвежђу ЗАВЕТИНА су потребни мецене.донатори, помоћ!

Заветинама су потребне мецене, донатори- помоћ, да би могле да остваре своју мисију. Заветинама је потребна помоћ за издавање књижевних часописа - како оних на папиру тако и електронских... Можда је најбољи начин да помогнете Заветинама куповина њених издања... Када приватно лице одлучи да помогне као донатор, дародавац излажење књ. часописа "ЗАВЕТИНЕ+", може да нам пошаље директно новац - ма са које тачке на кугли земаљској - прекоWestern Uniona. (валуте: долар амерички, евро, швајцарски франак... итд) на адресу Мирослав ЛУКИЋ Сердар Јанка Вукотића 1/13, 180 309 Београд - Раковица, Србија Када пошаљете новац, пошаљите и број - controll number на електронску miroslav7275@gmail.com како бисмо у нашем одељењу Western Uniona могли да подигнемо новац који сте нам послали, као и Вашу тачну адресу на коју би Вам слали нове бројеве часописa, или књиге ЗАВЕТИНА. .... И дародавци из Србије, могу, такође, да помогну и пошаљу динарска средства на дату адресу уобичајеном телефонском поштанском упутницом, на тел. +381 65 3006 950, уз своју обавезну кућну адресу...

Портал САЗВЕЖЂЕ З

Портал САЗВЕЖЂЕ З
Атак на машту. Откривање друкчијих ствари, потиснутих, заборављених.. Подстрекавање. Прави успех, међу Србима. Немогуће

Валтазар

Валтазар
Радионица рукотворених издања

Претражи овај блог

четвртак, 10. март 2011.

DEČAK, BICIKL I VEŠTICA / Zoran M. Mandić


ZOKS nekada. Fruška gora...

.....Priču je započeo rečima.
Prvi kontakt sa biciklom dogodio mi se kada sam naleteo na njega dok ga je trotoarom stare Gupčeve ulice vozio komšija vinar Vinter. Izletveši iz širkokog dvorišta naše stare švapske kuće naleteo sam na komišju Vintera koji se u tom trenutku nalazio na svom biciklu. Poslednje što sam u tom sudaru upamtio bio je veliko korman koji ni najdugonogijim komšijama nije smetao tokom vožnje. Sudar je bio iznnadan i veoma jak. Debeli komšija Vinter je sa bicikla odleteo na jednu stranu, a mene onesvešćenog i nogicama zapetljanog u žbice našli su pod prednjim tokčkom bicikla. Kasnije sam iz različito oblikovanih pričanja komšiluka saznao za detalje mog udesa. Nakon  neupelog pokušaja mog osvešćivanja, pri čemu su me mamini pomagači polivali bunarskom vodom iz velikih kofa, odnet sam zapregom komšije Jencera u gradsku bolnicu. Na putu do bolnice, kažu da skoro nisam disao, pa je majka pala u histerični plač i dernjavu na sve koji su pokušali da je smire. U gradskoj bolnici sam smešten u jednoj od soba u prizemlju. Nekoliko lekara, ili njihov konzilijum, me je zajednčki pregledao konstatujući da je reč o ozbiljnom potresu mozga za čije lečenje je neophodno vreme, mirovanje i nada u Božju pomoć. I sve bi se  to odigralo i završilo kao, u radnjama niza primera....... 
        videti više:   http://misljenovac.wordpress.com/2011/03/10/decak-bicikl-i-vestica-zoran-m-mandic/

__________
    Iz pisma ZOKSA : Dragi Mirko, mnoge stvari u prozi treba otkloniti, ili kloniti ih se. Svet je u velikom, jezičkom, zavetnom, filozofskom, pa i kosmičkom, zaostatku za svojom sudbinom. Iz tog verovanja i ova priča koju Ti šaljem. Ne znam da li
sa ove daljine možeš da osetiš koliko mi nedostaju naši razgovori. Na suvom, na vetru, na kiši...., u kuhinjskom sobičku Tvog doma, u školskoj biblioteci... na putu za Mladenovac. Mnogo Te pozdravljam!!! Acine pesme, koje si objavio, više su nego sjajne.  Čitam ih!Tvoj prijatelj Zoran M. Mandić, koji Te podseća da ne zaboraviš da pozdraviš Tvog Šoleta.