...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 20. децембар 2010.

Књижевна награда "Јован Скерлић" Јовану Пејчићу...

Јован Пејчић, први добитник
њижевне награде Јован Скерлић

У Тополи је 17. децембра додељена први пут национална Награда "Јован Скерлић". Основала ју је Скупштина општине Топола и додељује се за науку о књижевности, прозу и поезију. Награда за најбоље дело из области критике и историје књижевности припала је књизи професора универзитета и књижевног критичара, Јована Пејчића - Почеци и врхови* (Алтера, Београд 2010), за прозу - Мирославу Јосићу Вишњићу (роман *Маријино стабло*), за поезију - Николи Цинцар Попоском (збирка *Насип*).

Видети више о Пејчићу:

субота, 18. децембар 2010.

Poziv / Spomenka Alečković

Dragi prijatelji,

uz ovu radosnu vest zelim da Vas pozovem na zavrsnu svecanost i dodelu nagrade za koju smo i mi nominovani u subotu 18.12.2010 u
19:00 casova u Interkulturele Bühne u Alt Bornheim 32 u Frankfurtu.


Srdacni pozdravi od Spomenke Aleckovic



___________________________________________________________

Симболи и сигнали Заветина

субота, 04. децембар 2010.

Библиографије Зорана М. Мандића

Однедавно су на Веб сајту  Библиотеке ЗАВЕТИНА 2, у оквиру  посебне странице Библиографије српских писаца објављене (непотпуне) Библиографије радова Зорана М. Мандића, као Библиографија текстова о Зорану М. Мандићу, које је саставила Гордана Ђилас.Ови радови се могу прегледати, или преузети на следећој интернет адреси:

Популарни постови