...Велики немачки песник је још у детињству чуо за Србе у кући свог рођака Јохана Готфрида фон Хердера, филозофа, историчара, преводиоца и песника, који је 1778, као први, у светску књиженост увео српске народне песме, много пре Вука.Педесет година касније, његов син Сигмунд, тада најбољи геолог Европе, истраживао је минерално и рудно благо Србије и указао на светлу будућност коју јој може донети то природно богатство. Изузетни путопис барона Сигмунда фон Хердера, који је 1835. прокрстарио целом Србијом, на српски језик је преведен тек после 180 година. Велики геолог детаљно описује планине и рудна налазишта, указује на то да је Бор европска ризница бакра, а с посебним дивљењем описује гуслара на вашару у Неготину: - Пришао сам и видео слепог човека око кога је стајала или седела гомила људи. Он је гуслао и певао неку историјску народну песму, док су остали пажљиво слушали. И овај инструмент и песме су једноставни, али пријатни, и подсећају на песме Хомера и Осијана чији су се обичаји задржали у забаченим планинама Србије. Нека се одрже што дуже. ВЕЛИКИ пољски песник Адам Мицкијевич је 1841. на предавању у Лозани рекао: "Тај народ ће и даље живети затворен у своју прошлост, не предосећајући чак ни то да ће једног дана постати највећи књижевни понос Словена." Следеће године објављен је путопис Ханса Кристијана Андерсена "Песников базар" у коме је бајкописац читава поглавља посветио Србији. - Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине и као што Данац воли море. Народни прваци састају се једном годишње са кнезом Милошем под лиснатим засторима. Дрвеће шири своје гране над судницом. Млада и младожења играју под дрветом. Кao џин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против свих српских непријатеља, зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која трчкарају. Ова шумовита земља је зелена грана живота на већ иструлелом османлијском стаблу и држи се још само танким жилицама за њега. Гране су пустиле ново корење, и ако им буде било дозвољено, рашће смело као један од првих краљевских цветова Европе - надахнуто је писао Андерсен....

Укупно приказа странице

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 21. јун 2017.

Lečenje pijavicama





Објављено је 28.09.2016.


Autori:
Kristina Novaković,
Miloš
Miljković,
Aleksandar Pivljanin

Montaža:
Kosta Babić

ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE VINČA





Објављено је 06.09.2015.
Vinči s poštovanjem;Ljiljana,Dragan i Kosta 1998.god

Znakovi koji upućuju da srećete veliku sudbinsku ljubav





Објављено је 01.02.2017.
Ljubav između dvoje ljudi čije se aure harmonično stapaju proizvodi vibracije o kojima pjesnici pišu i ispoljavaju nevjerojatnu magičnost.
Ponekad se događa da u trenutku kad se takav muškarac i žena sretnu, oboje instinktivno prepoznaju svoje drugo ja i to u očima onog drugog.

Ne požurujte stvari, sve će se dogoditi kada treba!



Објављено је 09.04.2017.
Sve u životu doista ima svoje vrijeme. Vjerojatno je sav problem u tome što mi to ne možemo prihvatiti i biti dovoljno strpljivi, što vrijeme u našem umu ne može se uvijek prilagoditi vremenu u stvarnosti.

Videozapis Drankin Song od izvođača Kevin MacLeod licenciran je licencom Creative Commons Attribution (https://creativecommons.org/licenses/...)
Izvor: http://incompetech.com/music/royalty-...
Izvođač: http://incompetech.com/

foto: pixabay.com
tekst: savjetnikuspjeha.com
preuzeto:atma.hr
a/v: trecadimenzija.com

NAJLEKOVITIJA BILJKA NA SVETU: U Srbiji raste kao korov, a nećete verova...



Објављено је 20.06.2017.

NOVO OTKRIĆE KOJE ĆE ŠOKIRATI BALKAN - Tito i partija su izmislili većin...

POGLEDAJTE! OD OVE MOLITVE ĐAVOLI DRHTE!

Ако Црква ћути - Старац Пајсије светогорац

NOVE TENZIJE U BIH! - RS KRENULA U NEZAVISNOST: Dodik zabranio bosnjacki...

четвртак, 08. јун 2017.

Putarina - plaćanje - stranci (izabrani članak)



Ovako "Putevi Srbije" varaju strance na putarini
B. Anđelić | 26. 04. 2014 - 20:19hKomentara: 148„Putevi Srbije“ na naplatnim rampama naplaćuju skuplju putarinu strancima nego domaćim vozačima.Putarine za domaća i strana vozila izjednačene su pre pet godina odlukom Vlade Srbije. U praksi je, međutim, drugačije. Na naplatnoj rampi na autoputu Beograd - Novi Sad istaknuta je tabla sa cenovnikom za domaća i strana vozila. Po kategorijama, a ima ih četiri, u jednoj koloni su iznosi u evrima za strana, a u drugoj u dinarima za domaća vozila.
Kada se iznos u evrima preračuna u dinare, on bi trebalo da bude bar približan ceni za domaća vozila. Kod „Puteva Srbije“ računica izgleda drugačije. Za domaća putnička vozila putarina je 240 dinara a za strance 2,5 evra. Kada se ta dva iznosa uporede, ispada da su „Putevi“ cenu izračunavali po kursu od svega 96 dinara, zbog čega stranac plaća 60 dinara više od domaćeg vozača.
Za svaku od kategorija vozila primenjen je drugi kurs. Za vozila sa prikolicom evro računaju po ceni od 100 dinara, autobusima 109, a teretnjacima 113,6 dinara.
U „Putevima Srbije“ kažu da je cenovnik odobrila Vlada 8. februara 2014. Evro je obračunat, kako navode, po kursu od 116,03 dinara i važi za sve kategorije. Do razlike dolazi jer zaokružuju decimale i tako prave prostor za veću cenu.
- Putarina za putnička vozila na relaciji Beograd - Batočina je 350 dinara. Da bi se dobila cena u evrima, taj iznos se deli sa 116,03 i dobija se 3,0163 evra. Kada imamo 0,01 zaokružujemo na 0,50 evra. Tako se i iznos od 3,0163 zaokružuje na 3,50 evra - kažu u „Putevima“ i dodaju da je putarina ista za sve, a da stranci mogu da biraju u kojoj će valuti da plate.
Razlika koja nastaje zaokruživanjem nije zanemarljiva. Prelaz Horgoš godišnje pređe oko pet milion putnika. Ako je od toga tek 100.000 stranih vozila, „Putevi“ samo na deonici Beograd - Novi Sad, na matematici zaokruživanja mogu da zarade 6.000.000 dinara.

        (faksimil članka publikovan u "Blicu")

        Par probranih komentara čitalaca uz ovaj članak

      ~Bojan : To vam je i u inostranstvu, narocito u Makedoniji. Jeftinije je placati u denarima, nego u evrima.2016-11-08 10:51
~Milica : Ja sam zgrozena nasim putevima. Rupa svuda. Pre neki dan dobro nisam izgubila tocak usled ogromne rupe na putu u koju sam zagazila, jer sam kasno videla. SRAMOTA, a putarine su skupe. Pa gde su te pare, ako se putevi ne sredjuju?  2014-06-17 13:54
~Milovan : Ne znam što se toliko brinete za strane vozače. I u Hrvatskoj je kurs kune na naplatnim rampama znatno nepovoljniji nego u bankama. Mene više brine što nas, domaće vozače, pljačkaju i maltretiraju. Taj sistem sa naplatnim rampama je odavno prevaziđen. U vreme odmora svaki dan javljaju kolike ...
No photo
~Auslnder : Naj tuznije je kad stignete na naplatnu rampu u gluvo doba noci,nemate dinare a sluzbenik po zakonu ne moze da naplati putarinu u evrima.Naj bliza benzinska pumpa je udaljena kilometrima i,naravno,menjacnica NE RADI?!?!  2014-04-27 10:01 | Rejting: 100%
~Boro ka ~Gandra: U Svajcarskoj kamioni placaju putarinu za svaki metar predjenog puta racunajuci i onaj u krugu firme, upisu ti kilometre na satu kada ulazis u CH i opet na izlasku izracunaju i naplate, nebitno da li si vozio autoputem ili makadamom i to nesto malo manje od 90 centi po km pa ako imas 2-3 ... 

No photo
~Pera ka ~bojan: Da li si ti ikada izasao iz zemlje? Navedi mi jednu zemlju koja ima razlicite cene za domace i strane kupce a da nije Kuba ili Severna Koreja.
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.2014-04-27 09:21 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Pera ka ~dz: Ovo jednostavno nije istina. Moze se platiti i u evrima i karticom. Koristite karticu ljudi. Ali istina je da je kurs razlicit i da matrica ne kosta jednako u evrima ako se kupuje na Horgosu ili na austrijskoj granici.
2014-04-27 09:20 | Rejting: 75%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Pera ka ~NN: Nisam znao da jos uvek ima ljudi koji putuju u inostranstvo bez kreditne kartice. Kakve menjacnice, kakvi bakraci. Sto me briga koja je lokalna valuta. Platim karticom a moja banka mi to promeni po regularnom kursu. Tako i na autoputu gde postoji naplata.
2014-04-27 09:15 | Rejting: 60%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Miki-70 ka ~dz: Ne lupaj! U Madjarskoj su vinjete!
2014-04-27 09:03 | Rejting: 100%OdgovorOcena: -1 +1No photo
~Miki-70 ka ~Aleksandar: Cim se iz Hrvatske udje u Srbiju preko Bajakova,mozes i vezanih ociju znati gde si! Mislim da nikada necu imati kamen u bubregu!
~bane : Svi stranci imaju kartice. Ako nece da zamene evre u dinare, neće ni kartice, ne vidim razlog zašto bi mi izlazili u susret i vraćali sitne cente. Dovoljan ustupak je mogućnost plaćanja u evrima.

~Pera-lozac : Svi imaju mogucnost da u menjacnicama kupe dinare i izbegnu trtosak konverzije. neko pominje bolje puteve u malim evropskim zemljama. Pogledajte Hrvatsku i njene cene putarina pa ce vam biti jasnije. Nije isto Austrija i slovenija sa 150 200 km i Srbija sa 500 600 km. U Francuskoj od Meca do ... Proširi sve

         

четвртак, 23. фебруар 2017.

О романима "Литургија", и "Ујкин дом"

О романима Мирослава Лукића. / Мирјана Ускоковић/Митровић:  У КОНТРАПУКТУ. Литургија, Заветине, Београд, 1997. -  Саватије Иг. Митровић: Литургија, Заветине, Београд 1997 Ујкин дом, Апостроф, Београд, 1997. Савременик,  бр. 55-57/1998. , стр. 129 – 134.    Листајући српске књижевне часописе (ни двадесет година доцније).
..

..

..

..
факсимили оцена штампаних у књ.часопис САВРЕМЕНИК, бр. бр. 55-57/1998. , стр. 129 – 134

..
..

..

КРАЈ ЕПОХЕ ХОКУС-ПОКУСА

ИНТЕРВЈУ. - КРАЈ ЕПОХЕ ХОКУС-ПОКУСА. С Мирославом Лукићем разговара Батрић Церовић. – Књижевни часопис САВРЕМЕНИК, бр. 55- 56 – 57 /1998, стр. 82-88. 

..

...

..

..


..
факсимили   





















































..

факсимил корица  Савременика

уторак, 03. јануар 2017.

"Santa Maria della Salute"

Здравко Шотра: Лаза нам je оставио светску лирику Р. РАДОСАВЉЕВИЋ | 17. децембар 2016. 12:00 | Коментара: 3. - Редитељ о новом филму "Santa Maria della Salute", великом и недокучивом српском песнику односу према баштини... Јавност не зна за многе вредности у нашој културној историји
ПРВЕ овације (али и понеке сузе у публици), нова мелодрама редитеља Здравка Шотре "Santa Maria della Salute", посвећена великој, неоствареној љубави песника Лазе Костића и Ленке Дунђерски, добила је пре премијере, на новинарској пројекцији која је у биоскопу "Рода" организована пре неколико дана.
Прича која прати епоху романтичарског доба, буран живот и дело доктора права, књижевника, преводиоца и песника најљубавније и најболније љубавне песме у српској поезији, премијерно ће бити приказана 20. децембра у Сава центру.
- Сусрео сам се са једном тешко објашњивом личношћу, као што каже академик Љуба Симовић, са недокучивом и многостраном, и ово је мој најтежи пројекат до сада - каже Шотра, који је написао и сценарио. - Филм прати и ТВ серија, и ту ће се више видети ко је био велики песник, који је дао у аманет и оставио нам у наслеђе тако снажну и дубоку лирику. Лаза је био и национални борац, новинар, први председник Српског новинарског друштва, представник Србије на Берлинском конгресу и у царској Русији, писац филозофских расправа, преводилац који је у српску књижевност унео Шекспира. Али, најважније је да је написао песму Santa Maria della Salute, која апсолутно има дубину светске лирике. Имао сам велику одговорност кад сам се ухватио те приче, рад на њој, пре почетка снимања, трајао је три године.
Да ли је сусрет са Ленком, који је био "између сна и јаве", како је Костић описао, и главни догађај његовог живота?
- Акценат је на ономе што је испунило његову душу, а то јесте неостварена љубав са Ленком, која је запамћена као једна велика мелодрама која припада историји. Та опчињеност трајала је не само за живота Ленкиног, него је испуњавала петнаест година Лазиног живота после њене смрти. Из сна у сан, у љубавним кошмарима, Лаза је своје најинтимније мисли, без икакве задршке, брижљиво записивао и поверавао једино свом дневнику. Кад је Ленка преминула, мотив мртве драге је његов једини сан. Из њега су настали величанствени стихови Santa Maria della Salute. Та песма је, уз Ленку, остала синоним за Лазу Костића,

петак, 02. децембар 2016.

Тачка на "Хронологију једног оспоравања" - случај Солободана Јовановића

Аутор: Драгослав Симићпонедељак, 02.07.2007. у 17:02

Д0годиће се оно што су генерације слободоумних људи чији културни корени потичу са ових простора, деценијама прижељкивале: Слободан Јовановић биће најзад судском пресудом рехабилитован и ослобођен жига ратног злочинца. Тако ће се дефинитивно завршити "Хронологија једног оспоравања" како је чланком у "Борби", децембра 1989, означен покушај да се помери тачка ослонца "правде" према Јовановићу коју је, књижевник Радован Зоговић још, онако острашћен, тек изашао из победничког партизанског рата, утврдио својим текстом, такође у "Борби", али 1946: "... С. Јовановић је био мрачњачки историчар, шестојануарски законодавац, један од зачетника и руководилац четничке сарадње са окупатором, "З" – идеолог."
Живорад Стојковић , касније приређивач Сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, на скупштини УКС, 22 децембра, часно и за то време још увек храбро, изговара ове речи: "Слободан Јовановић није сарађивао са окупатором и зато предлажем да се изврши ревизија процеса Војног суда у Београду на коме је највећи српски правник и историчар, а ништа мање и антифашиста, осуђен на 20 година робије. Била би то прилика да изађу на видело многа историјска и судска документа не само о овом процесу."
Професор Правног факултета у Београду Данило Баста, чија је интелектуална аутобиографија везана за изучавање дела Слободана Јовановића, у својој књизи "Пет ликова Слободана Јовановића" Београд, 2003. у одељку "Слободан Јовановић као аналитичар тоталитаризма", дефинише да се почетком педесетих година XX века, научна мисао окренула једном новом проблему, а у њеном средишту је питање тоталитаризма. "Тај ’кратки век’ – пише Баста, на његовом измаку, како су га неки историчари називали и за које је он трајао од 1914. до 1989. године, био је, ипак, довољно дуг да се у њему испоље све страхотне последице тоталитарних диктатура – комунизма, фашизма и нацизма."
Јовановић се одмах укључио у расправу о тоталитаризму, јер, како тумачи Баста, он је са сеизмографске истанчаности свога духа и оштрине своје моћи запажања, био, тако рећи "предодређен" да проникне у природу и појаву тоталитарне државе.
Током скупа посвећеног делу Слободана Јовановића у САНУ 1998. опет са циљем да се укаже на значај дела Слободана Јовановића, 50 година од његове смрти, Десимир Тошић констатује да Слободан Јовановић као председник владе у Лондону није имао никакве независне могућности сабирања и контролисања информација које стижу из земље, зато што Британци не дозвољавају Јовановићу да влада непосредно саобраћа са својим министром војним у земљи, Михаиловићем, осим, искључиво, преко њих.
Даље набрајање аналитичких текстова о животу и делу Слободана Јовановића није предмет овог малог новинског чланка.
Међутим, овде се поставља суштинско питање шта ће се заиста променити у схватањима и образовању наше најшире публике када тема рехабилитације Слободана Јовановића престане да буде прворазредна, више не политичка већ чаршијска интрига и када дело Јовановића буде тамо где му је и место, у историји и књижевности. Да ли ће, како то код нас обично бива – све отићи у заборав јер је "проблем решен". Ко још из ове популације уопште нешто зна о Живораду Стојковићу, о суровим временима које, на жалост, оличава однос писца Зоговића према Јовановићу, ко зна још порекло имена Слободан кад анкете показују да је популарнији онај други Слободан из Хага. Да ли ће томе допринети и држава која овог енциклопедијског човека, родоначелника имена Слободан, неће промовисати у националну величину тако што ће реконструисати наставне програме, чијим би интелектуалним стазама требало да ходају све генерације иоле образованих Слободанових сународника .
Ову сумњу подстиче и чињеница да се ових месеци у Београду појавила документарна књига и ЦД "Аутобиографије уживо од Слободана Јовановића до данас" са јединим снимком гласа Слободана Јовановића из 1943. Па кога би још и то занимало кад овом издавачком подухвату, пажњу нису посветиле ни културне редакције дневних листова, ни престоничке телевизије, ни библиотеке у Србији, ни Адвокатска комора, чији председник "води спор" око рехабилитације, ни локалне радио станице којима се као на длану сервира готов производ, плод који само треба убрати.
Хоће ли нас чин рехабилитације ослободити одговорности пред самима собом, како смо дужни да овом врснику Вука и Доситеја омогућимо проходност ван научних кругова, међу обичан свет. Тако би бар неко имао знањем да се похвали. Јер ако тако не буде, ако тај Јовановић не дође на право место у националној култури, и даље ће новине којима је ударна вест "Обесила се у цркви", бити најчитаније у Србији.
Дакле, професоре Јовановићу, Ви сте своје урадили, а сада је прилика да прихватимо шансу коју сте нам пружили.
новинар Радио Београда
        = извор: АРХИВ Политике

      ______________________

          За претрагу архиве "ПОЛИТИКЕ ONLINE" одаберите датум у календару. Кликом на датум добићете све текстове објављене тог дана на сајту "ПОЛИТИКА ONLINE" разврстане по рубрикама. Архива датира од 02.07.2006.Документација "Политике"
Ми чувамо историју ваших породичних новина.
Сви текстови од првог броја до данас, и 1.000.000 фотографија!

понедељак, 23. мај 2016.

Није фер

Колеге, није фер / NovostiOnline | 23. мај 2016. 13:32 | Вечерње новости су на свом сајту, прве обавестиле домаћу, зашто не рећи и европску јавност, да је преминуо легендарни глумац. Не хвалимо се, констатујемо. 

У новинарству постоје вести чије објављивање прати задовољство, срећа, не само професионална, али постоје и оне друге, које саопштавамо с тугом. Једна од таквих је вест о смрти великог Велимира Бате Живојиновића.

Вечерње новости су на свом сајту, www.новости.рс, прве обавестиле домаћу, зашто не рећи и европску јавност, да је преминуо легендарни глумац. Не хвалимо се, констатујемо.
Ево због чега.
Појавом електронских медија, овде мислимо пре свега на сајтове и портале, почела је, на залост, бесомучна трка и у томе ко ће први да објави неку важну информацију. Од тога зависи број посета неком сајту што прате и други ефекти, економски пре свега.
Још једном, на жалост, али тако је.

Вечерње новости на свом онлине издању већ дуже време предњаче у односу на већину портала и сајтова, када су важне информације у питању. Једноставно, први смо, имамо добре изворе, трудимо се. Читаоци то уважавају, цене, што се види и у штампаном издању, где смо у врху по продаји, и на онлајну, где смо међу првих пет инфо-сајтова. Али. Истовремено смо свакога дана изложени крађи наших информација, текстова, тема, чак и интервјуа. Тако је било и у случају смрти Бате Живојиновића.

Неколико минута након што смо пустили ту вест, почела је ланчана реакција на сајтовима, порталима Србије и Региона. Сви су објављивали смрт Бате Живојиновића и позивали се на сопствене изворе. Није их било, извор су Вечерње новости.
Сви су преписали Вечерње новости.
Још једном, нисмо поносни што смо објавили ту жалосну вест, али смо је објавили први и био би фер-однос да су нас колеге потписале као извор.
У том смислу издвајамо једино Б-92 и Ало.рс. Хвала им.
Осталима нека је на част.


Колегијум Вечерњих новости
Колеге, није фер

Популарни постови